Dugo sam slušala razne priče o lepoti ovog simpatičnog gradića i konačno je došlo vreme da se u tu lepotu uverim i lično. Knjaževac je u rimsko doba bio poznat po imenu Timacum Minus. Mi smo se u ovom gradu obreli po veoma toplom letnjem danu, ali to nas nije omelo da uživamo u njegovim čarima. Ok, jeste nas malo omelo, nećemo da preterujemo. Knjaževac nazivaju i ,,Srpska Venecija“ zbog svog izgleda i brojnih mostova. Ovaj simpatični gradić leži na tri Timoka (Trgoviški, Svrljiški i Beli Timok) i možda je baš to tajna njegove lepote.
Najzanimljiviji deo Knjaževca je svakako staro jezgro grada i kad krenete u šetnju pored reke, s jedne strane možete uživati u Spomen parku koji predstavlja spomenik Timočkim junacima koji su pali u borbama od 1804. god. do 1941. god, a s druge strane se nalaze šarenolike kućice koje podsećaju na neka prošla vremena. Skulpture u Spomen parku su delo arhitekte Bogdana Bogdanovića.
Knjaževac se nekad zvao Gurgusovac, po golubovima gurgusanima, mada neki kažu da je taj naziv dobio po Grguru, najstarijem sinu despota Đurđa Brankovića. Grad je nekad bio poznat i po Gurgusovačkoj kuli, ozloglašenom zatvoru za tadašnje protivnike režima. Ovaj zatvor su nazivali i ,,Srpska Bastilja“, sve dok ga knez Miloš Obrenović 1859. god. nije srušio i spalio do temelja. U njegovu čast, stanovnici su promenili ime grada u Knjaževac.
Tokom šetnje gradom i uživanja u autentičnoj arhitekturi, osetila sam da Knjaževac ima dušu. Retki su takvi gradovi, a Knjaževac je upravo to – grad sa dušom. Zanimljiva informacija je da su ovaj grad nazivali i ,,Mali Pariz“ zbog noćnog osvetljenja ali i zbog toga što je ovde nekada na 100 stanovnika bila po jedna kafana.
Još jedna počast koja je ukazana knezu Milošu Obrenoviću u ovom gradu je i crkva Sv. Đorđa. Ova crkva je počela sa gradnjom 1833. god. i te godine je knez prvi put kročio nogom u Gurgusovac. Gradnja crkve je završena 1835. god. Za vreme srpsko – turskog rata, 1876. god. crkva je bila spaljena a zatim je opet obnovljena 1878. god. U ovoj crkvi su nas dočekali ljubazni domaćini otac Bogdan i otac Milan, i svaka im čast na gostoprimstvu.
Najslikaniji i najpoznatiji most u Knjaževcu je ,,Kameni most.“ Ne možete nikako da ga promašite. Most je sagrađen 1913. god. a projektovao ga je inženjer Borivoje Radenković. Sa rasponom od 30 metra u to vreme je bio najveći most te vrste u Srbiji.
U ovom vodiču kroz Knjaževac sam rešila da se fokusiram samo na uže jezgro grada, a da lokalitete koji se nalaze u okolini ostavim za neki drugi put. Ima ih dosta i svi su mi zanimljivi, ali će zasad morati da sačekaju svoj red. Pak, ono što ovog puta nisam mogla da propustim jeste Džervinova kula, koja se nalazi na oko 1km od centra Knjaževca. Osim neobičnog izgleda, iza ove zgrade stoji i neobična priča. Džervinova vila, koju nazivaju i kulom je sagrađena na zemljištu Tase Cvetkovića, uglednog knjaževačkog trgovca. Kuću je sagradio Tasin sin, Đoka i to 1939. god. Nakon Đokine smrti, vilu nasleđuje Đokina sobarica, koja je vilu zamenila za 2 stana. Nakon toga, vila je neko vreme bila u posedu zadruge Džervin, a kome sada pripada i u čijem je vlasništvu, stvarno ne bih znala. Ono što je nesumnjivo da se ova kuća i sad ističe i da se nalazi na savršenom mestu odakle se pruža panorama na ceo grad.
Pogledajte i YouTube video.
Commenti